Sličan osećaj me obuzeo u novembru prošle godine, kada sam prvi put ušao u SUBAsobu u Novom Sadu.
Tada sam shvatio. Izloženi artefakti – fotografije, plakati, Subine sprave, pisma i instrumenti su dragoceni i dirljivi, i pružaju drugačije uvide u delo i život Mitra Subotića Sube.
Ali, ono što je stvaralo magičnu vibraciju u tom prostoru bili su ljudi, i Subina muzika koja lebdi između nas.
Slično je bilo i prošle nedelje u SUBAsobi u Beogradu, tokom Kontakt konferencije.
Muzika, reči, priče, osmesi i ljubav – mama Ruže, Janje, Branke, Bose, Leke, Rajka, Vere, Ivana, Firčija, Vladimira, Milana, DJ Brke, Petra, Marine, Mome, Igora, Saše, Tijane, Žoaa… Svi oni su učinili da SUBAsoba tokom tih nekoliko dana bude mesto sreće koje slavi muziku, maštovitost, hrabrost i duhovitost – a to sve zajedno raspaljuje želju za novim otkrićima.
Hvala vam, svima!
(I hvala na prilici da propitujem goste!)
Ukoliko niste bili u SUBAsobi, ili želite da ponovo čujete neke priče – svi razgovori iz programa su snimljeni i postavljeni na YouTube kanal SUBA fondacije >>
Меđu klipovima ćete pronaći i neke nove ekranizacije Subine muzike >>, kao i razgovor koji sam vodio sa Marinom Perazić, Igorom Popovićem, Firčijem, Momom Rajinom, Aleksandrom Žikićem i Petrom Janjatovićem o o Subi >>
Ipak, ono što prvo preporučujem za gledanje je priča muzikologa Milana Milojkovića, o temi “Thank You, Mr. Rorschach”. U sat vremena Milan nas je vodio – od Satija, preko postmodernizma do Kejdža – i Hrundija Bakšija (!!!), tokom kojeg me uhvatio onaj divni osećaj da ne znam ništa, ali i oduševljenje, zato što mi je dao putokaze ka jednom svetu i načinu razmišljanja koje ću tek otkrivati.
I taj osećaj je predivan.
Izvor: Prešlicavanje
