U četvrtak, 24. aprila biće održana promocija nove ploče pijanistkinje Branke Parlić, Satie & Beyond, u kafeu Izba (Železnička 4, Novi Sad).
Početak promocije najavljujemo za 13 časova.
Na promociji će govoriti Slobodan Tišma – književnik iz Beograda i Miša Savić – kompozitor iz Beograda. Moderator će biti Jovan Gvero.
Kao i celokupan, višegodišnji rad Branke Parlić i nova ploča Satie & Beyond je posvećena, isključivo Novoj Muzici – minimalizmu i postminimalizmu. Pored kompozicije francuskog kompozitora Erika Satije, na ploči se nalaze i kompozicije engleskog postminimaliste Greema Fitkina (Graham Fitkin), Holanđanina Jeruna van Vina (Jeroen van Veen) i čuvenog američkog kompozitora Filipa Glasa (Philip Glass). Snimanje se odvijalo u Holandiji, u gradu Livardenu (Leeuwarden) u koncertnoj sali Harmoni Centra koja je tom prilikom bila akustički prilagođena za snimanje. U toj istoj sali, Branka Parlić je održala i koncert pod nazivom The Cone Gatherers. Kompozicija Metamorphosis No. 2, izvedenana tom koncertu, nalazi se na B strani vinila, a kompozicija The Hours je snimak sa novosadskog koncerta održanog 2006. godine u Sinagogi.
Snimatelj je bio Britanac Stiv Frensis (Steve Frances), a producent i izdavač za holandsko tržište je Milan Ċirić, odnosno Sing – Sing Studio iz Metslavira (Metslawier). Ploča je izdata u ograničenom tiražu od 500 primeraka. Suizdavač za Srbiju je Odličan Hrčak iz Beograda. Dizajn omota je uradio Erorr, odnosno Čedomir Drča iz Novog Sada. Fotografiju, koja se nalazi na omotu ploče, snimio je Goran Potkonjak, umetnik iz Ciriha.
Satie & Beyond je drugi vinil Branke Parlić. Prethodni, Initiés, (u prevodu sa francuskog – Posvećeni) u izdanju M Produkcije Radio NS /1986/, bio je u potpunosti Posvećen kontroverznom francuskom kompozitoru Eriku Satiju. Ova napomena je važna zato što novi vinil upravo otvara Gnosijena No. 7, nedavno otkrivena klavirska kompozicija iz ciklusa Gnossiennes E. Satija.
Realizaciju ploče pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje i Gradski sekretarijat za kuturu iz 2012. godine.
***********************************************************************************
Recenzija Milete Okiljevića – Plastelin, mart 2014.
Milion i plus preslušavanja prethodnih albuma Branke Parlić (u daljem tekstu BP) preko YouTubea i generalna halabuka oko socijalnih mreža i servisa su mi prizvali mišljenje Paula Morleya da je svrha popularne muzike da ljudima okupira vreme i nameri ih da ga kvalitetnije ispune. Socijalne mreže i servisi (je)su fenomeni pogodni za svakojaku vivisekciju, ali umeju da budu i jaka potpora i simuliraju gurua koji sugeriše izbor. U slučaju BP se sve sklopilo i novosadska umetnica bi mogla da bude opservirana u kontekstu kako i da li takav “virtuelni realitet” može da pomogne u onoj “običnijoj” zbilji. Pre svega, umetniku koji je opredeljen za kvalitet – ne strategiju “carevog novog odela”. Srećom, slučaj BP je interaktivan, reč je o prepoznavanju umetnika i umešne publike uz komentare i uzvike podrške.
Za one koji (još) ne znaju, BP izvodi dela Nove Muzike i ono zanimljivo je da su to uglavnom autori senzibilitetom dostupni onome što se bez puno promišljanja zove popularna kultura, a da pri tome ne gube ništa od serioznosti. Prilog tome je opšte mesto o Eriku Satieju kao prvom pop kompozitoru, dok o Philipu Glassu i njegovom prožimanju svega ni ne treba trošiti reči. Gđa Parlić je (i van granica zemlje) zaslužila status raspoznatljive umetnice. Novi album uz Satieja i Glassa donosi izvođenja holandskog minimaliste Jeroena van Veena i britanskog (post)minimaliste Grahama Fitkina (izdavao i za manchesterski Factory Classical, sub-etiketu čuvenog Factoryja). Satie and Beyond je sniman “uživo bez publike” tri dana u Holandiji u Harmony Center Theatre u Leeuwerdenu, i u istom prostoru je u pauzi snimanja upriličen koncert sa koga možemo čuti i Glassovu Metamorphosis. Album nudi još jedan snimak uživo sa publikom, opet Glassova – Glassworks/Opening snimljena 2006. u novosadskoj Sinagogi.
Izvođačka konstanta i momentum BP je da preko krajnje lične naracije saopštava viđenja i iščitavanja umetnika, izoštreno, fokusirano, uz temperament koji ne provocira konflikt sa namerama kompozitora. Taj spoj ličnog i raspoznatljivog je izgleda najteže postići, ali po tome su ploče BP karakteristične i zaista se izdvajaju u čitavom moru izvođača. Ovaj album uspeva kao još jedan iskorak u tom pravcu.
Aktivizam i pristup koji BP generalno projektuje, na Satie and Beyond se zaokružuje specifičnom poetikom. Ceo materijal je sniman analognom, za neke starinskom opremom, izdat je kao vinil i sa omotom koji ima nenametljivu i bistru dinamiku. Najzanimljivija je prednja strana omota sa jednostavnom fotografijom, što bi rekli drugari iz Obojenog programa – kao omot(i) Patti Smith, dok zadnja strana info sekcijom evocira nostalgiju sa kraja 70-ih i početka 80-ih. Dizajn je uradio Error – ovoga puta je to sam(o) Čeda Drča. Satie and Beyond treba nesumnjivo i povezati kao deo kontinuiranog rada na koncertnom serijalu Nove Uši za Novu Muziku, koju je BP pokrenula 2006. u Novom Sadu. Ako čitav koncept organizacije dodatno zaživi (sa nedavnom registrovanim udruženjem za promociju savremene muzike “Nove Uši”), može postati neka specifična i minimalistička verzija manchesterskog Factory Classical. Logistika je daleko manja, o broju ljudi i sredstvima da se ne priča, možda tek procenat onoga sto bi sama poželela, ali to nije nužno hendikep. Kao što piše upravo na jednom sloganu sa već pomenutih društvenih mreža – nekad je nečijih dva odsto veće (i jače oružje protiv indiferentnosti – ja dodajem) od nečijih 100 odsto.
Mileta Okiljević
Plastelin, mart, 2014.