Jedan do istinskih velikana jugoslovenske i srpske muzike Vlada Divljan (1958-2015) preminuo je jutros u Beču nakon duge i teške bolesti.
O datum, vremenu i mestu sahrane odlučiće porodica.
Vladimir Divljan rođen je 10. maja 1958. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk Ulice, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli.
Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom.
Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Sidneju, nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u u Beču.
Zainteresovao se za muziku 1968. posle koncerta Draga Diklića u Tučepima, odmaralištu u Hrvatskoj gde je letovao s porodicom.
Posle povratka u Beograd, zajedno sa prijateljima Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem osnovao je bend.
Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih trubadura. Kasnije je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža limeno bure u funkciji bubnja.
Bend se zvao Faraoni, ali pošto je već postojala grupa s istim imenom u Sloveniji, preimenovali su se u Holipe.
Zvuk ulice
Prvi ozbiljan bend Divljan je osnovao posle diplomiranja 1976. pod nazivom Merlin. Ubrzo ga je preimenovao u Zvuk ulice. Uz njega je ostao Zdenko Kolar, a pridružili su im se Dragan Mitrić, Kokan Popović i Bora Atić.
Izvodili su pesme Beatlesa, Rolling Stonesa i Džimija Hendriksa, kao i svoje pesme. Imali su i izvođenja na Radio Beogradu, ali je nakon odlaska Kokana Popovića u vojsku bend ugašen.
Dečaci i Idoli
Krajem 1979. Divljan se upoznao sa Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstćem s kojima je kasnije osnovao bend Dečaci.
Osamdesete su preimenovani u Idole i na prvoj probi pod novim imenom Divljan je napisao “Retko te viđam sa devojkama”. Usledili su “Pomoć, pomoć” i “Maljčiki”. Idoli su radili i na Paket aranžmanu, grupi više uticajnih jugoslovenskih rok umetnika, a nakon tog angažmana objavili su VIS Idoli ploču sa šest novih pesama.
Divljan je bio pisac i vodeći vokal za većinu njih, a ploča je prodata u 200.000 primeraka.
Ploča “Odbrana i poslednji dani” objavljena je krajem 1982. ali nije postigla ni izbliza takav uspeh kao turneja Idola. Strani magazini pisali su pozitivne kritike o bendu, a magazin Džuboks album je proglasio najboljim jugoslovenskim rok albumom u 20. veku.
Sledeće izdanje snimljeno je u Londonu.
Solo karijera
Nakon raspada Idola, Divljan je želeo da osnuje bend Hondini sinovi, ali je odustao i započeo solo karijeru.
Prvi rezultat bio je album “Tajni život A. P. Šandorova”, snimljen sa Aleksandrom Šandorovim koji se do tad bavio isključivo klasičnom muzikom.
Među pesmama sa tog albuma su “Neću ništa da znam”, balada “Više nisam tu” i sempl hit “Patuljci”.
Divljan je snimio i verzije pesama Beatlesa za seriju “Čovek u beloj jakni”, muziku za “Kako je propao rokenrol”, a sa Giletom iz Električnog orgazma učestvovao u pozorišnom komadu “Rokenrol za decu”.
U avgustu 1991. preselio se u Australiju i sarađivao sa tamošnjim muzičarima. Takođe, radio je u lokalnoj radio stanici.
Tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je Old Stars Bend sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem. Bend je izveo dva koncerta, a na osnovu tada snimljenih materijala objavljen je album Odbrana i zaštita za B92 Records.
Usledio je projekat u Australiji sa Kirilom Džajkovskim iz Leb i Sol.
Još jedan album insrtrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale “ za B92 Records objavio je 2003.
Divljan je 2006. osnovao novi bend Nevladina organizacija.
