Posle raspada Idola 1984, Vlada Divljan se posvetio samostalnoj karijeri, u okviru koje se paralelno bavio pop muzikom i primenjenom muzikom za filmove. Iako gotovo čitave protekle decenije van Beograda, bio je veoma prisutan na domaćoj sceni, od rada na saundtreku za film "Tri palme za dve bitange i ribicu" Raše Andrića, preko albuma sa Old Stars bendom "Odbrana i zaštita" (B92), do izdanja "Sve laži sveta".Sarađivao je sa mnogim domaćim muzičarima na njihovim projektima - sa Giletom iz Električnog orgazma, Evom Braun i drugima. Zastupljen je i na tribute albumu posvećenom Milanu Mladenoviću iz 2003, a poljska kuća BMG je 2001. godine objavila CD pod nazivom Yugoton, na kom se nalaze pesme bendova iz bivše Jugoslavije prepevane na poljski. U godinama koje je proveo u Sidneju, Vlada Divljan je radio namensku muziku za tamošnje TV filmove i serije. Kada je 1999. godine otišao u Beč, nastavio da se bavi sličnom vrstom muzike, koja je zapažena u uglednim bečkim kulturnim fondovima Kulturkontakt i Wien Kultur, uz čiju pomoć je nastao najnoviji projekat Die Tonzentrale, izdat 2003. godine za B92. Ovaj album u mnogome predstavlja novo poglavlje u njegovoj dugogodišnjoj karijeri. Die Tonzentrale je nastao u Beču i Beogradu, sa nekim od starih saradnika (Aleksandar Šandorov, Boris Bunjac, Zdenko Kolar...) i nekim novim (Dule Petrović, Paul Weihs). Ostavši veran svojim pop-rok korenima, ali i sa nemerljivim ovovremenim iskustvom različitih formi elektronske muzike, Vlada Divljan je uspeo da stvori originalan muzički izraz u kom se mešaju akustika i elektronika, u nešto više od 50 minuta bez ijedne reči. Projekat Die Tonzentrale izašao je istovremeno i u Sloveniji i Hrvatskoj.
